Nekad je to bio osnovni pisaći pribor – pero i tinta. Bez tintarnice je bio nezamisliv državni ured, škola, trgovina i bilo koji druga ustanova. Ona je bila prisutna u svakoj boljoj kući, pogotovo jer je bila potrebna za pisanje pisama, razglednica i dopisnica. Prema izgledu i ljepoti tintarnice može se utvrditi kojem je staležu ona pripadala. U seljačkoj obitelji perom i tintom nisu se pretjerano služili jer seljak nije toliko ni pisao. Njemu je za njegove skromne potrebe bio dobar i tintoštif (tintena olovka). Na slici možemo vidjeti skromnu tintarnicu, držač s perom i kutiju za pera austrijske proizvodnje. Vlasnik tintarnica bio je Andrija Ožura, profesor Više građanske škole u Đurđevcu 1920/30-ih godina.