Kopanje vinograda jedan je od nekolicine poslova koje loza zahtijeva, ali i najteži. Kopalo se više puta na godinu; prva kop, druga kop, trejta kop…. Za kopanje je potrebno više težaka koje gazda nije imao u kući, pa ih je morao uzimati sa strane. Obično je uzimao koga od susjeda ili od roda, a neki su pak dolazili da bi odužili težaka ili foringo (prijevoz kolima). Pojedini su kopali za nadnicu, no gazda koji bi plaćali u novcu bilo je malo. Žene su pak znale kopati cijeli dan za čupo kiseloga mleka. Premda je kopanje bio težak posao, gazde su ponekad imali problema s kopačima jer bi na ponudi znali imati težaka više nego je bilo potrebno. Jagma je bila zato jer su kopači dobro jeli i pili, a i zabavljali se. V goricaj si čovjek uz dobro vino uvijek dade oduška, premda se naradi. Za vrijeme kopanja, pjesma umornih kopača razlijegala se s brijega na brijeg. Na povratku prema domu u smiraj dana, premda umorni, pjevali bi na kolima cijelim putom. Kopanje goric bio je doživljaj koji se pamtio. Nažalost, negdar je kopala f tenke bluze jedra Treza, a denes smrdliva freza. 

PRVA KOP / V.Miholek

Slak, pirika, topa motika

V breg trdika, trudni kopači.

Gazda je fkočen, na kol podbočen

Štef je smočen, robačo slači.

Roke vreluče, žul cuče

Jana sipuče, a den curi.

Ajde još malo, dva reda ostalo

Bo sonce opalo, gazde se žuri!

Težaki f kole klancom dole

Sem  po vole, prešla prva kop.

Prdi kobila, kasom vozila

Potom pesma vri kak krop.