S obzirom na to da se sve manje ljudi bavi uzgojem stoke tako polagano zamire i štovanje svetog pustinjaka Antuna. Naime, sveti pustinjak Antun prikazuje se s najčešće s praščićem (svinjom) do svojih nogu te u redovničkom habitu i štapom i zvoncem u rukama. Na slikama se ponekad prikazuje i s mnogo više životinja. Takav način prikazivanja ovoga sveca potječe od činjenice da ga se štuje kao zaštitnika domaćih životinja. Stoga su mu se ljudi rado molili te skulpture i slike ovoga sveca nalazimo u mnogim crkva i kapelama. Tako je i u Podravini, a posebno je njegovo štovanje prisutno u Ferdinandovcu što nije neobično jer su se ljudi ondje u prošlosti najviše bavili uzgojem stoke. Tako se skulptura svetog pustinjaka ili opata Antuna nalazi na pokrajnom oltaru posvećenom sv. Valentinu. Uz njega je i skulptura sv. Izidora, zaštitnika ratara. Taj oltar izgrađen je 1882. godine, a drvene skulpture svetaca, kao i cijeli oltar izradio je kipar Jakov Bizjak iz Krapine.

Osim toga, na području ferdinandovečke župe nalazi se i kapelica posvećena svetom pustinjaku Antunu. Onda se nalazi na konaku Tolnica, nedaleko mosta preko rječice Bistre. Sagradili su se konačari (žitelji konaka) 1923. godine. To je jednostavna zidana kapelica s otvorenom prednjom stranom, a unutra je mali oltar na kojem je skulptura sv. Antuna. U drugoj polovini 20. stoljeća počelo se ondje slaviti svetu misu na otvorenom u jednom u godini u toplije vrijeme kada to dopuštaju vremenske prilike.

Ovu kapelicu i pobožnost Podravaca prema sv. Antunu slikovito je opisao znameniti teolog i književnik Ivan Golub u jednoj svojoj pjesmi.

 

Pemo na pijac!

                A kaj mi kupite?

Tebi konjiča

a Rozici bapku

kod lecitara.

 

                A je l’ mi kupite i žemlu?

Žemlu i kobasicu

kod pečenjara

na pijacu.

 

                A zakaj se ide na pijac,

                je l’ kaj se bapke kupuju

                i konjiči i žemle?

I kaj se krave prodadu

i pajcoki kupe,

i kaj se svečecu pomoli

za sreču pri gospodarstvu

i zdravlje pri iži.

 

A kakvomu svečecu?

Svetomu Jantunu.

 

                Je l’ onomu kaj na steni

                Isuseka drži?

Ne tomu, onomu kaj kod Tolnice

na križanju s pajcokom stoji.

 

                A kaj se bumo na pijacu molili?

Na pijacu se ne moli.

 

                A je l’ se tam klene?

Buš videl.

 

                A za kaj se bumo molili

                svetomu Jantunu s pajcokom?

Za naše domare,

za Cifru kaj se oteli,

viš da je na stelenju,

vlane je zvrgla.

Da neje, zutra bi teličku

na pijac vodili.

I za crlenjaše se bumo molili,

lepi su,

oču jesti.

Bumo je prodali na prolet,

kupimo Ivici opravu,

buš se štimal ž njom

na Vuzem.

 

                Je l’ mi kupite i rupčeca

                kaj si ga denem v žepek?

Nego kajda.

 

Izvori: Badurina, Anđelko, ur. Leksikon ikonografije, liturgike i simbolike zapadnog kršćanstva. Zagreb: Kršćanska sadašnjost, 1990., 118-119; Cvekan, Paškal. Ferdinandovac: Od Broda na Dravi do Ferdinandovca u močvari. Ferdinandovac: Općina Ferdinandovac, 1996., 78, 87; Golub, Ivan: Kalnovečki razgovori. Zagreb, 1979., 53-54; Monah Dorotej. Povijest monaštva: Od sv. Antuna opata do sv. Bernarda. Split: Verbum, 2006.