Prisjeća li se itko od starijih mirisa i okusa pravoga domačega putra (maslaca). Naličen (namazan) na kruhu, ili u paru s krumperom z rola… Maslac se pravio u posebnoj drvenoj napravi zvanoj motilnica. Ona je djelo majstora bačvara, a znali su je napraviti i bolji tišlari. Za izradu maslaca trebalo je malo vremena u večernjim satima. Posao nije bio težak, a mogao se obavljati sjedeći uz razgovor. Motilnica bila je poviša posuda stožastog oblika učvršćena s obručima poput čebrice za mast ili škafa. Na gornjem dijelu umetnut je poklopac i rupom u koju je umetnut držak na čijem je kraju pričvršćena okrugla daščica s probušenim rupama. V motilnico se nalilo na sobnoj temperaturi zagrijano kiselo vrhnje dobiveno od mlijeka s velikim postotkom masti. Povlačenjem štapa gore dolje vrhnje se motilo (mućkalo, bućkalo) sve dok se masnoća ne bi odvojila od vode. Ona se tijekom postupka skrućuje u grudice maslaca koji plivaju u tekućini zvanoj zmotki ili stepki (mlaćenica). Na kraju se maslac izvadi i oblikuje rukama. Preostale zmotke popili bi ukućani.