Pjesme Ivana Crnjakovića o Virju

Pogled na apsidu kapele sv. Jakoba na virovskom groblju (snimio Nikola Cik 2013. godine).

Zahvaljujući istraživanjima Martina Matišina iz Virja doznali smo za još jednog potpuno zaboravljenog pjesnika iz Virja. Bio je to Ivan Crnjaković obiteljskog nadimka Zvonarov (takav nadimak Crnjakovići su zavrijedili zbog svojeg pretka Jakoba koji je bio dugogodišnji zvonar župne crkve svetog Martina u Virju) koji je rođen početkom 1920-ih godina. Iako nam njegova biografija nije potpuno poznata znamo da je mlad otišao iz rodnog Virja u Zagreb gdje je iskreno žalio za zavičajem. Nostalgija za starim Virjem najočitija je u njegovim pjesmama: Moje selo od večera do rasviča, Se je drugač, Zmenilo se Virje i drugima. Iz kratkog izbora Crnjakovićevih pjesama koje je Martin Matišin uz kratku uvodnu napomenu objavio u 6. broju zbornika Virje na razmeđu stoljeća 2012. godine razaznajemo da je Crnjaković pisao na izvornoj virovskoj kajkavštini, ali i na standardnom književnom jeziku. Nadamo se da ćemo uskoro doznati više podataka o životu i stvaralaštvu Ivana Crnjakovića iz Virja.

 

Moje selo od večera do rasviča

 

Ftonole so v mraku

mekote i Zdelja,

zaspala je steza

kej v gorice pelja.

 

Smirilo se selo,

a mesec je zišel,

kak da selo čuva

poleku je išel.

 

I dok mesec hodi

od kroha do kroha,

pri svetom Jakupu

so noć jafče soha.

 

Koja dob je noči

to po pevce zna se,

k jedenajsti vuri

prvi pot se glase.

 

Čez otprti oblok

veter je pred ranje

pun duhe fajglina

pretrgel mi spanje.

 

Mesec još ne zašel

al zvezdi je menje.

Rasvič. Pikivača

zvoni pozdravljenje.

 

Izvor: Virje na razmeđu stoljeća, zbornik 6, ur. Dragutin Feletar i Dražen Podravec. Virje: Općina Virje, 2012., str. 192 – 193

Možda će Vam se svidjeti...

Odgovori

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!