Zmaj, odnosno pozoj na kajkavskome, mnogima je danas poznat stvor iz mitoloških predaja, a kojeg često viđamo i u raznim filmovima i knjigama. Uglavnom se prikazuje u tijelu kakva guštera ili zmije s krilima, a iz usta riga vatru i leže se iz jaja. Toliko je prisutan da možemo pretpostaviti da je takvo ili slično biće nekad zaista postojalo, jer ga nalazimo u predajama različitih svjetskih kultura. Posebno ga znaju štovatelji sv. Jurja mučenika koji se prikazuje kako kopljem ubija zmaja. O tome kako su stari Podravci poimali pozoja donosimo u zapisu Molvarca Ivana Ivančana (1927. – 2006.), etnomuzikologa, što ga je zabilježio u razgovoru s ocem Andrijom Ivančanom. Andrijina priča pozoja oslikava sasvim drugačije:

Pozoj. Negda je bil opal z velikom plohom vu vrbik na Dravi. To so vidli zlatari, dok so zlato vadili. Strašno je velik, kak krava, samo se je kotural. Nalik je somu a lampe ima kak vok. Zlatari so mu komaj vušli. Ondar se dogo neje nišče ufal vu vrbik, kad on sakoga živoga vdavi. S njem opane toča i veliko zlo. Potli seje nekam otklatil.

Izvor: IVANČAN, Ivan. Molve. Narodni život i običaji, Molve, 1998.

Fotografija: http://www.skole.hr/dobro-je-znati/osnovnoskolci?news_id=15391