O legendarnom dr. Petru Bazijancu kolaju brojne anegdote i šaljive zgode. Tako i ova. Radnja se zbiva u godinama prije Drugoga svjetskog rata u njegovoj ordinaciji. Ljetno je doba. Širom otvoren prozor ordinacije. Marena je došla na ginekološki pregled jer tamo „dolje“ nešto ne štima. Sva preplašena nevoljko je kročila u Bazijančeve doktorske „odaje“, ne znajući kako bi mu rekla o čemu se radi. Sram ju je, gleda u pod. Na takvom pregledu nikad nije bila, ali ni čula od koje poznanice o čemu se tu radi. Uglavnom, najradije bi propala u zemlju. A kako i ne bi, a što ako „je“ bude morala pokazati doktoru? Onda se mora još i svući. Marija sveta, mati milena, pa nije se pred svojim Štefinom svlačila na danjem svjetlu. Nekako ju Bazijanec privoli da se svuče i legne na stol. Krv joj navrla u glavu čim je rekao da noge mora staviti na nekakve povišene kvake. A stol okrenut prema otvorenom prozoru prema ulici. Marena raščeperena čeka u neizvjesnosti. Da bi prekinuo dramatičnu atmosferu, Bazijanec veli Mareni:

Marenaaa, a gle, nešče te gledi čez oblok z vulice! – brzo ispali doktor.

Marena je instiktivno pokrenula ruke i brzinom munje pokrila se dlanovima po međunožju. Kao, doktor može imati uvid u „nju“, jer nema više kud, ali netko sa strane, sačuvaj bože! Na to će Bazijanec:

Marenaaa, naj se med noge pokrivati, rejši se po glave pokrij, da ne prepoznajo!