Učitelj Andrija Ivančan (1902. – 1971.) iz Molva zabilježio je sljedeću narodnu priču Riječ je o tome kako se postaje lovcem:

Koj oče postati takov lovec ide na Badnjak do križnoga dreva. Zeme posvečeno kredo, napuni si puško s posvečenem barutom i dojde na križanje predi polnočke. Okolu sebe napravi kruga s kredom. To je festung. S puškom zaokruži nad sebom, prekriži roke i noge i sedne pred raspelom. Dok počme i polnočka dojdo i se vlasti nad njega. Dohađajo napasti, železne štange, zverina kojo pozna, a se s pomočjom đavola. Dok se se stiša, podigne puško i tri pot pukne na raspelo. S tem je dobila puška potpuno vlast za sako zver. Sama puca i na kaj jo goder digne, to zgađa. I na njegvo samo pomisel. Kakvo oče, samo trkne z nogom i zver skoči, on pukne, ona opane, ali nema srca.