Podravec na kajkavskom govori spati, pogrdno crkati, a ako bi nakratko prilegao tijekom dana rekao bi da si je malko / maljučko trenol. Ako bi pak majka stavila dijete spavati, onda bi rekla da ga je dela spateka. Oni koji idu spat s kokošijami, rano liježu, pa spe kaj im bale frndajo, spe kaj bi jim na rite koso klepal, spe kak gluvo svinče, spe kak zaklani, ili spe kak zajec, na oprezu, a mogu i tak dogo kaj ni jajce ne bi ftegnol speči. Koji spe na novce, bogati su, a onima koje je strah dršče roka kodar so s Ciganicom spali.

Postavlja se pitanje kad se nekad išlo na spavanje? Točnog odgovora nema, ovisno o godišnjem dobu, završetku dnevnih i večernjih poslova i drugih obveza. U koji sat? A tko je nekad imao sat, noć je bila za spavanje, dan za rad. Većina družine spavala je u istoj, velikoj hiži (sobi). Muž je spavao zajedno sa suprugom. Nakon što se oprao, presvukao se, ali su muškarci uglavnom lijegali u onome što su nosili danju. Žene su se presvlačile i spavale su f pocuknenke i u kakvom starom oplečku. Djeca su obično spavala na postelke / podrivalke koja se izvlačila ispod postele (kreveta), na postelkaj uz peć, na klupi uz stol, na klupi s preklopnim naslonom ili na stolicama s naslonom, na koje se stavilo stare odjeće, kožuha, kaputa i, naravno, vankuš (jastuk). Djeca do dvije godine spavala su v zipke koja je stajala nadohvat ruke uz majčin krevet. Odrasle djevojke spavale su na svome krevetu ili postelke, a momci gdje je tko stigao, na štali, u štaglju, na sjeniku, f komore… Sve je ovisilo o tome koliko je duša i ležaja bilo u kući. Starci su ponajprije spavali f ižice, manjoj sporednoj sobi. Na dnu kreveta nalazila se blazina s perjem ili senjača (blazina punjena sijenom, slamom), ispod blazine možda kakvog platna, te vankuš. Zimi su se pokrivali kakvim gunjevima ili z dujnom (pokrivačem punjenim perjem). U sobi s toliko duša i perja skoro da se i nije trebalo ložiti, jer im je napola bilo toplo samo kaj so sami zapuvali.

Vladimir Miholek