Đurđevčan Martin Fuček, učitelj, pedagog i dječji pisac (11. XI. 1903. – 7. VII. 1968.), najpoznatiji je po svojim dječjim pričama, bajkama, basnama i crticama. Njih stotinjak objavio je u brojnim dječjim časopisima. Mnoge od njih prožete su blagim humorom, pa se okušao i u pisanju humorističnih crtica, odnosno kozerija. Pod pseudonimom Pajdaš Martineš pisao ih je za Đurđevački vjesnik (1954.). U spomenutim novina objavio je 18 kozerija; od 6. do 19., i od 21. do 24. broja. Pisane su đurđevečkom kajkavštinom u obliku kraćih pisama kojima se obraća glavnom uredniku. U njima iznosi šaljive zgode i zbivanja u Đurđevcu i susjednim selima u vidu njegova putovanja biciklom. Većina njih nosi naslov Pajdaš je pribiležil. Kao primjer pročitajte jednu športsku zgodu:

Onda, jednoga dana pošel sem prema Kloštru, da skupim materijala s celoga kotara. Ali, pak se je podigel vijer, prokleta je ova prolet, tak kaj sem se moral vrnoti. I v one plajde opazim nekakvo tenjo… Dok sem bolje pogledal – ide jeden Graničar, ne soldat, več nogometaš. Pitam ga, kakvo ga zlo nosi po te burije, a on veli da ide iskat jenoga boda kojega so zgubili v Pitomače. Velim ja nemu, zakaj ga neso donesli dok so bili si jedenajst, a on zdene i odgovori, da so im se tekar v Križevce otprle joči, da so se samo zigravala a ne igrali i da neso zgubili samo boda več i formo. Velim ja nemu: znaš kaj, pajdaš! Nejdi ti nikam po tom zlu, još bi mogel zaraditi betega, ja bom prosil druga vurednika, nek dene v novine, da bi se javil pošten nalaznik, koj je našel jenoga graničarskoga boda i celo formo, a on je to komaj dočekal i tak smo lepo za pajdaš došli doma. Daklem, meščani, smilujte se ovomu bokcu i pomožite kuliko ste premoguči, jel to ne mala stvar osmeknoti se s prvoga mesta na table!