Poslovica predstavlja, kratku, sažetu, oštroumnu, duhovitu i  slikovitu izreku koja izražava opažanje, mišljenje ili tvrdnju o određenoj životnoj pojavi. Dio niže nvedenih poslovica prikupljen je i objavljen u rječniku đurđevečkoga kajkavskog govora autora Jele Maresić i Vladimira Miholeka. Sve prikupljene poslovice vezane su uz ljude i običaje đurđevečkoga kraja. Cjelokupan život podravskog gruntaša i težaka sažet je u tih nekoliko dobro odvagnutih i škrtih riječi, koje nam govore o odnosu malog čovjeka prema okolini koja ga okružuje. Mnoge od njih su nastale pred nekoliko stotina godina, godinama su se usmenim predajom prenosile s koljena na koljeno, a pojedinci su ih zapisivali, te ih tako spasili od zaborava. Na tom putu dio njih se zagubio, zaboravljene su ili nestale zajedno s određenim životnim prilikama kojih danas također više nema. One su bile plod oštroumnih pojedinaca koji su ih stvarali, bilo namjerno ili spontano, za vrijeme teškog rada u polju, kući, oko stoke, ili u trenucima odmora i međusobnog druženja. Za ovu priliku izdvojili smo ih nekoliko:

Bedak je najpametneši dok ima vode v zobe 

Betežnoga se dvori a zdravomu se daje

Čovek se plače dok se mora a žena dok oče

Da je mislil na starost ne bi potrkal mladost

Deca kažo rit a bedaki novce

Dekla i cucek najbrže rasto

Dok bedaki imajo novce i kramari trže

Dok se dva svade trejti se smeje

Dva pot se samo v melinu govori

F cirkve liže oltare a doma greja dela

Jajsiga nogam pod bedastom glavom

Kam z glavinom tam i z repinom

Koj se je posral naj i obliže

Kojnu se ide od glave a krave od repa

Leko je do bedastoče dojti samo je teško kupa za njo najti

Leže bi opčuval vrečo buj nego ženo

Mislim kaj oču a govorim kaj smem

Navečer biserko, rano poserko

Z jenem v jamo, z drugem f slamo

Žena je stareša od vraga