Podravci su se oduvijek ravnali po katoličkom kalendaru koji s nalazio u svakoj kući, bilo na zidu ili u vidu kalendara Danice. No, ako ga i nije bilo, točno se znalo koji je dan kakov svečec. Po njima su određivali kakovo će biti vrijeme, kad će padati kiša, kad će biti mraz, kad se kreće s radovima u polju, kad se što sije, sadi, bere, žanje, suši sijeno… O vremenu su govorili: denes, zuta, prekzutra, fčera, predevčer i prekpredevčer, letos, vlane, prekvlane, k letu, do vezda leta, za leto dana… Nama je zanimljivo njihovo određivanje vremena tijekom dana: rano, zorčaka, v rasvič, dok sonce zije, za dana, za videla, na rajne, do ručka, do polna, okraj polna, o polne, obdan, popolne, popoldan, do južine dobi, okraj pozdravlejna, podnoč, predvečer, zvečera, navečer, dok sonce zaje, po noči, obnoč, za trdne kmice… U polju su se pak ravnali po soncu, od joka, po zvonjavi najbližeg crkvenog zvona, a nakon 1909. godine po vlakovima, ako su se nalazili blizu željezničke pruge. Onda se točno znalo kad prolazi, na primjer, poldašni vlak…, za razliku od danas kad bi se pogubili u vremenu od „točnosti reda vožnje HŽ-a“. Kad su mehanički satovi došli u podravske domove, onda se uvijek pitalo djecu: Jel poznaš na vuro? Onda su govorili: osma vura, deseta, dvanajsta, jena, trejta, šesta, poldruga, pol osma, frtal dve, trifrtala pet, itd. Tome u prilog vjerno govori dijalog iz dramske serije Gruntovčani, kad tetec Cinober pita Dudeka: Gda moraš odnesti čučo v gorice? A ovaj odgovara: Okoli polneva! Na to će tetec kao iz rukava: Jedenajsta, dvanajsta, jena, dve, se je to okoli polneva! Isto tako i jedna narodna šala:

Tak je velečasni plel korpice, saki den jeno, i dok je bila sedma, to je značilo da je nedela. I da se meša služi. Je, al mu je sluga fkral jeno korpico i velečasnomu se je mam vreme pomeknolo. Došla i nedela. Zvonar zvoni za mešo, a velečasnoga niti da bi. Beš on mam na farof: Čujte župnik, jel ne kanite iti služit mešo?! Onda so se prijeli karati pa je sluga dokojnal o čem se dela, i brže vrnol korpico na vrpo, pak so se župnik i zvonar još bolje svadili. Otad se za svakoga koji ne zna računati vrijeme govori da bo korpice plel.

Druga je iz Novigrada Podravskoga. Jedna je Novogračica saki den rano išla pitat susedo kuliko je vur. Suseda je to trpela pak jo je jempot zapitala: A zakaj saki den spitavaš za vure a imate vuro doma? A ova veli: Aaa, draga suseda, mi vam sako večer stavlamo vuro kaj se ne bo drla po noči!