Tko zna kako se krajem 19. stoljeća govorilo u kojem pojedinom mjestu u našoj Podravini?! Đurđevčani imaju sreće jer je o tome pisao seljak Tomo Jalžabetić u svome etnografskom radu o Đurđevcu, što ga je napisao za Antuna Radića i njegov Odbor za narodne običaje pri JAZU-u. Budući da danas imamo objavljen rječnik đurđevečkoga govora s opisom, možemo usporediti ima li kakve razlike u govoru nakon više od 120 godina, ali ne samo 120 kada je to pisao, nego i više od 200 godina jer je govor učio od roditelja koji su isto tako govorili. Jalžabetić u odlomku o govoru odmah ukazuje na to kako narod govori kajkavskim, i da ga zovu „horvatskim jezikom“. Piše da nam se „susjedi rugaju zbog mnogokratne uporabe samoglasa „O“, namesto „U“; tako npr. „govori se roka mesto ruka, goska mesto guska“. Nadalje, Jalžabetić primjećuje da je naglasak unutar riječi na predzadnjem slogu: „…naglas predzadžnega glasa v reče, n. pr. v reče popevati naglasuje se –va“. Nadalje iznosi: „Samoglas -i- izgovara se kao u književnom govoru, samoglas -e- nema nigde pred sebom glasa -i-, da bi se čul kao -ie-, a nezgovara se ni bliže glasu -a- kao npr. u Virju i Zagorju“. Također u riječima upozorava na postojanje zatvorenog i otvorenog samoglasnika /e/: „Razlika je v reče belo i tele; lep i led. Čuje se ipak v reče belo i lep da je -e- bliže reči -i-, a v reče tele i led bliže reče -a-„. Zatim nastavlja: „Samoglas -u- zgovarja se kak i v kniževnom govoru, nu, ipak se ne čuje čisti -u-, več malo kao ui. Osim toga upotrebluje se mnogo -j- mesto -h-. N.pr. mesto muha govorise muja, buha buja; a mesto -ih- upotrebluje se –je. N.pr. odnese ih, govori narod, odnese je, mesto pobere ih, govori narod (recimo za jaboke) pobere je. V kniževnom govoru se v reče mlatiti, naglasi i zategne glas -mla- a titi se zgovara kratko i v nižjem glasu. U narodnom govoru se takaj podulji (zategne) mla, ali se ne naglasuje, glasovi titi se izgovarajo kratko kao i v kniževnom govoru ali se i naglase. Tako se v narodnom govoru zgovarja mlaa t”iti, hoo d”ati. Dok se govori o koje stvare n.pr. u gaćama, u čizmama, govori narod v gačaj, v čižmaj. Glas čaj i maj naglasuje se i zgovara dogačko“. Najposlije, lijepo je vidjeti da Jalžabetić sve opisuje na đurđevečkom, a na početku je naglasio da se u rukopisu neće služiti starim izrazima jer ga oni, koji bi to čitali, ne bi razumjeli. Njegova mala gramatička zapažanja posve su jednaka obilježjima današnjeg govora, dakle, obilježja se nisu promijenila s obzirom na protek vremena.
Tomo Jalžabetić o đurđevečkom govoru (1898.)
Možda će Vam se svidjeti
KOMENTARI