Seljački način života nije dopuštao objedovati svaki dan u kući. Podravci su od proljeća pa do zime često boravili u polju; sadili, sijali, okopavali, sušili sijeno, želi žito i ubirali ostalu ljetinu. Nakon doručka sjeli bi u kola i odvezli se u polje, često puta otišli i pješke s vilama, grabljama i motikama na plećima. Vraćati se kući na objed bilo je gubljenje vremena, pogotovo ako je oranica ili livada bila podalje od doma. Stoga je gazdarica pripremila jelo, pa bi sama, ili koja snaha, jelo nosila težakima u polje. Spremljeno jelo nosila je na glavi u košari pokriveno s polkom, a dio u cekeru, logožaru ili ručnoj košarici, ovisno o broju težaka. Ako su težaki bili sami svoji, iz iste kuće, sami su nosili jelo u polje: slanine, luka, kiselo mleko, ribice (pogačice)… Najčešće je išla najkraćim putem, po utabanim stazama i po međama kroz polje. Težaki bi potom sjeli u hladovinu kakva hrasta, vrbe ili uz kola, i objedovali. Piće su težaci vozili ili nosili sobom v putre / demižonke ili f kamene putre (glinenoj posudi). Stavili su ga u hlad ili u iskopanu rupu u zemlji, da ostane čim duže hladnim. Vodu ponekad nisu sobom nosili, jer su je pili s kanalskog izvora, kojih se moglo naći u nekim kanalima. Ako nisu odmah jeli, jelo su stavili na povišeno mjesto da se poljski miš ne uvuče u košaru ili ceker. Svi su pili iz jedne posude, a tako i jeli, ako se jelo žlicom. Pritom se nerijetko u jelo ili usta znao zaletjeti kakav kukac, muha ili obad. Na to bi netko rekao: Gle, muja ti se je ftopila! – Nikaj zato, leko jo odeberem!, a drugi bi odgovorio: Mene ne smeta, naj samo skrči noge kaj jo leže pogotnem!.

NAJ BO VOLA TVOJA / V. Miholek         

Ide stezom.

Letna paleta.

Mak se crleni

Kak prprika mleta.

Vroči zrak kipi

Seno švasti.

Polne.

Pričme Očenaša.

Moli za soldata

I za zdravje spraša.

F korpe na glave

Joščer vroča kaša.

Jano – kam?

Žurim se…

Kaj prede stigla bom

Težaki čakajo pod vrbom!

Negde daleko nebo breše.

Samo naj ne bo ploja

Naj bo kak Ti očeš

Naj bo vola Tvoja!