S Pepelnicom, koja je uvijek u srijedu poslije Fašenka, započinje korizmeno vrijeme, četrdesetodnevna priprema za Uskrs. To je vrijeme posta, odnosno odricanje od mesa, masne hrane, pjesme, zabave, veselja i svadba. Zbog toga su djevojke često govorile: Pepelnica, tugo moja! i Fašenk mladožejna – Pepelnica zaročnica!. Sve je to trajalo na Fašenk do pola noći, točnije, već prije se trebalo uputiti kućama jer je s otkucajem pola noći prestajala bilo kakva zabava i veselje. Naročito su o tome brinule žene, odnosno majke djevojaka koje su svakakvim pričama i vjerovanjima upozoravale i plašile svoje kćeri. Govorile su da će svakoj koja bude plesala poslije pola noći, ili jela meso i masno, Korizma strgati i roke i noge. O tome svjedoči i jedna priča: Negdar dok se je išlo po fašenke smelo se je plesati samo do pol noči. Jeden pota so se tak dekle zaplesale a pol noči je vreč minolo. Fort so se pogledavale jel bode koj kaj rekel ili pribavil, ali dečki neso prestajali plesati. Najempot so dečkom počeli rasti repi i rogi zbijati z glave. Dekle so se splašile pak so pobegle doma. F straju so si mislile da je bodo ti dečki z rogmi vlovili, pak so do doma hodale nazrit, tak da so tragi po snegu vodili k iže s koje so vušle. Dok so dečki zbežali vun i vidli trage rekli so: Sim prstala, tam petala, kam je ta dekla dopala!? Zatem so otišli pod nijove obloke i kriknoli: Da se neste molile Svetem Kvatram sad bi vas rastrgali!. Naravno da je to bila izmišljena priča kojom su majke unaprijed zaplašile svoje kćeri. Na Pepelnicu je običaj da se u crkvi  pepeli, odnosno posipa pepelom, znakom ozbiljnosti, pokore i nade u Uskrsnuće.