Najveće rešeto što se nekoć upotrebljavalo na seoskom imanju bilo je mlatečko rešeto, odnosno žitno rešeto. Samo mu ime govori o njegovoj namjeni. Upotrebljavalo se nakon mlatidbe, to jest vršidbe žita, kada se ono ručno mlatilo. Rešeto je činio drveni obod promjera oko 90 centimetara i visine oko 20 centimetara. Dno prepleteno je od suhe kore široke oko dva centimetra, tako da su i rupe bile jednake veličine. Služilo je za čišćenje (rešetanje) omlaćenog žita zajedno s ostacima slame. Na taj je način slama ostala u rešetu a zrnje je s pljevom padalo dolje. Pljeva i ostale nečistoće nadalje su se odstranjivale vejajnem z vejačom i napokon manjim rešetom. Žitno rešeto također je služilo i za čišćenje suhog omlačenog graha.