Ferdo Rusan je za svoga boravka u Šemovcima i Virju često u tadašnjim tiskovinama izvještavao o zbivanjima u ovome kraju. Tako je 1859. godine pisao u „Gospodarskom listu“ o jednoj lošoj navici Virovaca – preuranjenoj berbi grožđa, o čemu smo već pisali. Najposlije, o tome je 1864. godine objavio i jednu šaljivu pjesmu:

KISELICA, NEVESELICA

Miholje došlo, berzo i prošlo,

Kan da ga vozi pegazah sto.

Groždje kiselo, posve nezrelo,

Kakva da bude zdravico to?

U gerlo gledje – uh ce a ca! –

Neide, pa neide kiselica;

Ugorke njome nakvasi da

I grahu bome godit će tja!

Studen i vlaga traje neblaga.

Lieto bez lieta – čudna to stvar!

Odtud sve veći, može se reći,

Silne vinare zateče kvar;

Jer u gut neće da odtica

Kerštena veće kiselica.

Ugorke njome nakvasi da

I grahu bome godit će tja!

Sve to još ništa pod tersom lišta…

Čuj, kako zide virovski sviet.

Tuča nadodje, potuče groždje[1],

Al on s kvasovkom štoberž u klijet.

I tako glejde – uh, ce a ca,

Neide, pa neide kiselica;

Ugorke njome nakvasi da

I grahu bome godit će tja!

Nek im pitje, kojih se tiče,

Išo jim k duši vinjage sok;

Nama će pako svaki dan tako

Prijati stalno stari vinčok.

Staro je bolje, uzpiri čut,

Bez zlobne volje veseli ćud;

Nuderde, kume, kucni der s punom,

Uzdaj se u me u poslu tom!

[1] 22. rujna uveče