Jež je vrlo zanimljiva životinja koja, premda ne spada u domaće životinje, često obitava i viđa se u neposrednoj blizini čovjeka. Zapravo, jež je ponajviše aktivan noću, a danju spava u gnijezdu od lišća i trave. Hrani se glistama, kukcima, puževima, gušterima, krticama, žmiševima, ali i voćem. U lovu se pouzdaje u svoj miris i sluh. Ježevi žive pojedinačno, osim za vrijeme parenja. Ženka okoti 4-5 ježića i sama o njima brine.

Naši stari često su o ježevima pričali kojekakve zgode. Nemali broj puta uznemirili su pse koji su uporno na njih lajali, dok bi oni sklupčani čekali da odu. Seoski pak šaljivčine znali su uhvatiti ježa i ubaciti ga kroz prozor u nečiju sobu. Jež bi potom noću fucal, odnosno frktao po sobi i time plašio ukućane. Zato se i govori za koga dok spava i otežano diše da fuca kak jež. Čak su tvrdili da je ježevo meso dobro za jesti, ali od onog ježa kojem je gubica nalik svinjskoj. No, bio je i od koristi jer je lovio miševe, pa su starci rekli da tamo gdje je jež nema miševa. Jedan je Đurđevčan pred stotinjak godina o ježu zapisao: Žene so prede govorile da jež lovi buje, al to ne istina jel i on sam ima buje! Frazem Polako se ježi ježe, tri dana dva!, upotrebljava se onda kada se želi koga upozoriti da se ne žuri, već da postupa polako.