Djevojka se u Đurđevcu naziva dekla, od milja deklica i dekličica, a u ljutnji dekletina. Djevojčica je pak deklička. Što napisati o deklaj? Tema kojoj ne bi bilo kraja. Djevojčice su nekad vrlo brzo postajale djevojkama, kako i same poslovice govore: Dekle rasto kak vrbe i Dekla i cucek najbrže rasto. No, one su tada zapravo prebrzo odrastale. Do 14 godine išle su s  purami i goskami na pašo, ili pak pomagale gazdarici oko poslova u kući i kuhinji. Čim su završile školu, majke su im odmah slagale punta (pletenice kose uvijene na glavi), premda su još uvijek imale djetinji izgled. Djevojku te dobi nazivali su našpiček. Kao takve bile su gologlave sve do same udaje. Iznimno su nosile ropca na glavi prilikom određenih poslova u polju ili kući. Nakon toga išle su jeno ili dve lete na delo (radile u polju i vrtu), i kao takve već su bile spremne za iti vzamoš (za udaju). Ona djevojka koja je ostala neudana nosila je naziv stara dekla. Prema dekle gladiole su dobile ime dekline kite, kao i poznate narodne pjesme Pozvale so dekle dečke! i Ajde doma dekletine!. Također je poznata uzrečica Bešte dekle ido dečki!, a u današnje vrijeme uobičajilo se obrnuta – Bešte dečki ido dekle! Kakve su to današnje dekle, pročitajte u jednoj Dolenčevoj pjesmi:

Dekle / Miroslav Dolenec Dravski

Još so negda majke rekle:

– dekle so se z raja zvlekle!

Nekoje so lepe, tenke,

vitke kak vedrene brenke!

Bele noge i listanki

prki, meki kakti fanki.

Nekoje so, tak je reč

tople kak je krušna peč.

Druge zdene, žote, bele,

niske, prke i debele.

Negda so na sebi dekle

frtal rali platna vlekle.

Denes dekla oko riti

dve tri žnore samo hiti.

Negda zdavna, Bože sveti

ne se smelo nikaj kleti.

A denešne dekle puše,

boge ruše i kristuše!

Negda neje smela sneja

napraviti z riti meja!

Je, denes se fkriž kraž landra

što je pošten, što palandra!?