Kakvo je bilo stanje oranica u okolici Đurđevca, zabilježio je Đurđevčan Tomo Jalžabetić 1898. godine: Okraj Đurđevca je skoro od sakoje strane drugačkova zemla. Na mekotaj je negde ilovača, a negde meka, koje velimo graorliva ili mlađna. F selu je više crna peskovita zemla. Na severne ishodne strane je sami pesek. Na Grkinaj i Severovce je je f pramalet blato do Križeva (4. svibnja), onda se tekar osuši. Ako je dože vreme bez dežđa, onda je zemla trda kak kamen, naročito na oranju. Ako koj ne ftegne mam oranje nabiti za plugom, onda je treba jak čovek i žmeko orožje dok se oranje nabije (grudje rastoče). Zato je tam bolši kukruz f sušnom letu. Leko se obdelavajo scedne zemle, ali gdje je ilovača (grušna zemla), a k tomu nedotopna, ondar se mučno kruva skrbi. Dok je mokra ondar se liči i samo voda švapi, a dok se osuši onda spuca i trda je kak smrzlica. Dok se orje ondar plug dršče a više pot se zareže f stran. Tak dok što orje na takve zemle i nešče nadije, onda mu krikne: A gle zajca!. Ov se ogleda a plug mam vujde f stran. Ondar se čovek srdi a ov mu se smeje. Dok zorje takvo grušnico pod kukruz ondar se mora fest žuriti gruđevje nabiti jer se strde kaj bi sekirom tokel. Ako opane ploja onda se mora voda z jarkov spuščati. Vekši del je f polju graorliva zemla koja se leko obdelava. Na takve zemle oče prede kukruz zgoreti od vročine a žito zna biti z graoricom obzijano kaj se latje ne vidi.